Bitka za trolejbuse, uz osvrt na istorijat (I deo)

Nova mreža linija i izmeštanje trolejbusa na okretnicu u Dunavskoj

Da li se sećate „Nove mreže linija“ gradskog prevoza u Beogradu? Pretpostavljam da se određeni deo građana i dalje seća. Kako nam je predstavljeno, ideja je bila da se napravi prevoz koji bi bio efikasniji , racionalniji i pre svega u funkciji građana. Rađena su brojanja putnika na linijama, kao i razmena putnika na stanicama , kako bi se utvrdili tokovi putnika i u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom u Beogradu, izrađena je studija u tri varijante, predstavljene krajem 2016 godine. Sve tri varijante su bile dostupne na tek puštenom sajtu u rad, tadašnje Direkcije za javni prevoz, danas Sekretarijata za javni prevoz. Vrlo brzo se vest proširila među Beograđanima i do mapa sa linijama se dolazilo bilo preuzimanjem sa zvaničnog sajta, bilo međusobnim deljenjem, bilo prenošenjem informacija o linijama od usta do usta. Nezadovoljstvo građana je iz dana u dan raslo, zato što je „Nova mreža linija“ u suštini bila ništa drugo do plan po kome bi se skraćivale linije koje nisu imale potrebe za time, a produžavane linije koje nisu imale potrebe za time, ili se pak spajale po dve linije u jednu mega liniju koja bi direktno povezivala suprotne periferne stane grada, prolazeći maltene čitav grad, pri tom kačeći u većini slučajeva sam centar. Uprkos tome što je u planu postojalo nekoliko prihvatljivih ideja, na kraju smo od svega dobili jedno veliko ništa, izuzev nekoliko sporadičnih slučajeva koji su mogli da se nabroje na prste jedne ruke.

Sa padom u zaborav „Nove mreže linija“, u zaborav je pao i njen plan za trolejbuski podsistem, koji je predviđao skraćivanje linija i njihovo uklanjanje iz centra grada. Prema tom planu, linija 41 , koja saobraća na trasi Studentski trg – Banjica, drastično bi promenila trasu, tako što bi pokrivala samo sadašnju trasu duž Paunove ulice na Banjici. Zapravo, linija 41 bi saobraćala na istoj relaciji kao i linija 40, ali preko Medakovića, Šumica, Denkove bašte i Batutove ulice. Linija 28 na relaciji Studentski trg – Zvezdara bi se ukinula, a uspostavila potpuno nova linija 28 na relaciji Medaković III – Cerak vinogradi, trasom linije 50. Vračarske linije bi bile skraćene do Slavije. Predloženim izmenama bi se u potpunosti uklonila kontaktna mreža iz Kralja Milana, Svetogorske, Makedonske, Vasine, ali i sa Terazija, Trga republike i Studentskog trga, a izgradila nova mreža od okretnice u Medakoviću do trolejbuskog depoa pored GSP garaže „Pogon Kosmaj“ na autoputu Beograd – Niš, preko puta naselja Mali mokri lug. Prema istom tom planu, potez od Studentskog trga do Slavije, preko Terazija i Kralja Milana, najpre bi pokrivala elektrobus linija, koja bi saobraćala od okretnice „25. maj“ na Dorćolu, preko Tadeuša Košćuškog do Studentskog trga i dalje pomenutom trasom, da bi u drugoj fazi bila zamenjena tramvajskom linijom. Isti taj plan je predviđao i skraćenje autobuske linije 31 do Slavije.

Kao što se da videti u priloženom isečku plana, sa ovakvom (re)organizacijom trolejbuskih linija 28 i 41, planirano je da se reši višegodišnji problem žalbi građana na neredovnost polazaka, čekanja i po 30 minuta, kao i dolazak po više vozila u roku od minut – dva na okretnicu (takozvana konvojska vožnja), na autobuskoj liniji 50.



Pomenuti predlog sa ukidanjem okretnice Studentski trg, datira još iz novembra 2012. godine, kada je najavljeno ukidanje i okretnice Trg republike i pretvaranje čitavog tog poteza u zonu usporenog saobraćaja koji bi koristile isključivo linije gradskog saobraćaja. Glavni razlog pokretanja cele te priče, kako je tada najavljeno iz gradskog vrha, bila je zamisao o izgradnji podzemnih garaža, čiji bi ulazi bili na prostoru pomenutih okretnica. Sve linije gradskog prevoza koje se tu okreću, 27, 27E, 32E, 35, 43 i 96 na Trgu republike, kao i 19, 21, 22, 28, 29, 31 i 41 na Studentskom trgu, bile bi preseljene na okretnicu u Dunavskoj ulici, preko puta trolejbuskog depoa, na prostoru gde se trenutno nalaze magacini i auto servis.




Prema prvobitnom planu, trolejbuske linije i autobuska linija 31 bi preko Tadeuša Košćuškog išle do okretnice u Dunavskoj, a linije koje se okreću na Trgu republike Francuskom i Žorža Klemensoa.

Kasnije se pojavilo nekoliko varijacija plana, koje su uključivale i Dobračinu ulicu, koju trolebusi koriste isključivo za odlazak i dolazak iz garaže u Dunavskoj, ali i proširenje Francuske ulice. Prema jednoj bi zajedno sa trolejbusima i autobuskom linijom 31, i linija 27 išla Vasinom i Tadeuša Košćuškog do okretnice u Dunavskoj, a otatak linija Francuskom. Prema drugoj, trolejbuske linije bi išle Dobračinom, a linija 31, zajedno sa ostalim linijama sa Trga republike, Francuskom i Žorža Klemensoa. Prema trećoj, i trolejbuske i autobuske linije bi saobraćale Francuskom ulicom i Žorža Klemensoa, uz proširenje kolovoza u Francuskoj, uz ukidanje parking mesta i delimičnog uklanjanja drvoreda. Kako su se stanari Francuske ulice pobunili protiv plana proširenja njihove ulice, od toga se odustalo. Kako su se pojavili i određeni imovinsko – pravno – tehnički problemi u vezi prostora za izgradnju okretnice u Dunavskoj, i sa pomenutim planom se stalo.

Sam izbor lokacije u Dunavskoj za izgradnju okretnice, datira zapravo iz 2005. godine, kada je, kako piše portal eKapija, služba GSP – a (Gradsko saobraćajno preduzeće) uradila analizu protočnosti saobraćaja u Vasinoj ulici i samoj zoni okretnice Studentski trg, čime je utvrđeno da od 95 vozila gradskog saobraća u vršnom satu, 76.9% čini trolejbuski saobraćaj. Kako je navedeno tada, uzimajući u obzir realno moguća iskakanja iz mreže, padanje kontaktnih motki i moguće zastoje, okretnica na Studentskom trgu se pokazala kao nedovoljna za kvalitetno funkcionisanje saobraćaja, te je neophodno da se pronađe adekvatna alternativa. Doneta je odluka o izgradnji okretnice u Dunavskoj, kao rešenje problema. Planirano je da trolejbuske linije do nove okretnice dolaze preko dva nezavisna koridora, jedan iz pravca Dubrovačke, a drugi iz Dobračine ulice, a svaka trolejbuska linija bi imala svoju nezavisnu kontaktnu mrežu za ulazak i izlazak iz okretnice. Jedino što je ostalo nejasno u ovom planu je da li bi linije do Dubrovačke ulice dolazile preko Kralja Petra ili Dobračinom i Cara Dušana. Prema tom planu, okretnica Studentski trg bi i dalje ostala u funkciji, ali samo za trolejbuske linije 28 i 41, kao i autobusku liniju 31, dok bi se Vračarske linije spuštale do planirane okretnice.

Do svega ovoga oko okretnice u Dunavskoj, sigurno ne bi ni došlo da nije bilo definitivnog ukidanja trolejbuske okretnice Kalemegdan, 2003. godine, na prostoru današnjeg TC „Rajićeva“ i prebacivanja trolejbuskog saobraćaja na okretnicu Studentski trg, gde su se od 1995. godine okretale prebačene linije 28 i 41 , u cilju rasterećenja okretnice Kalemegdan.

U međuvremenu, umesto okretnice u Dunavskoj, dobili smo okretnice u bloku 20 i kod TC Ušća (pored Skejt parka), gde su prebačene linije 27E, 35 i 43, u cilju rasterećenja okretnice Trg republike, i kao privremeno rešenje do izgradnje okretnice na Dorćolu.

Read More

Uvodno slovo o Beogradu

Beograd je , kako stvari trenutno stoje , a tako će biti i u budućnosti , glavni grad , države koja se trenutno zove Srbija , a koja je nekada bila u sastavu mnogo veće države , koja se nekada zvala Jugoslavija (sa raznim prefiksima) , od kraljevine , preko narodne i socijalističke republike , do savezne republike , a nešto kasnije SCG (Srbija i Crna gora).

Što jednom prilikom reče Đorđe David , promenih nekoliko država u kojima sam živeo , a da prstom mrdnuo nisam. A što kaže njegov imenjak u jednoj pesmi , Đorđe Marjanović , Beograd živi u nama , jer da nije tako , ne bi ni Bane Krstić u jednoj od svojih pesama napisao „Ajdemo u Beograd , jer tamo ima sve“. I zaista , čini se da Beograd živi u svima nama , jer dok ga jedna grupa ljudi iz drugih gradova Srbije , spominje , uglavnom po lošem , ima i onih kojima je ideal da žive u Beogradu , i na sve moguće i nemoguće načine gledaju da se dosele u isti.

Meni kao rođenom Beograđaninu , sam grad nikada nije predstavljao fascinaciju. Možda je do toga što sam se srodio sa njim i što smo on i ja postali jedno. Kako se u Beogradu stalno dešavaju neke stvari , bilo lepe , bilo one ne tako lepe , zbog kojih često znamo da se nerviramo , silom prilika sam ga upoznao uzduž i popreko (veći deo grada). Neki mi kažu da je to dobra stvar , to što znam i manje prometne ulice , zavučenije ulice , sokake... , i što sam upoznao njegovu dušu. A ta njegova duša je šarenolika , za razliku od nekih drugih gradova , jer ,  može se reci , ovde imamo svojevrsatan sudar svetova , kako u aritektonskom smislu , tako i u kulturoškom. Naravno , tu je i nezaboravni tranzitni sudar.

Kako je sama lokacija Beograda specifična , na ušću reka , Save u Dunav , oduvek je bio interesantan mnogim osvajačima. Od Rimljana koji su ga prvi nastanili , preko Vinčanske kulture i njihovog stanovnika , nešto kasnije Južnih Slovena , pa onda Austrougara i Turaka , do nešto skorije , Nemaca i Rusa (tokom II svetskog rata) , pa do nas Srba nastanjenih van granica grada , a u okvirima naše nam zemlje. Naravno , tu imamo i nekadašnje studente iz „Pokreta nesvrstanih“ , tj. zemalja koje nisu bile naklonjene ni „Silama Zapada“ ni „Silama Istoka“ , koji su ili trajno ostali ovde , ili se nekoliko godina nakon završetka studija , vratili u svoje domovine. Razlozi produženog boravka su bili uglavnom ljubavne prirode. Drugi koji su osvajali Beograd , to su činili , uglavnom iz strateških razloga , jer je sam grad na raskrsnici puteva.

Isto tako ne smemo ni da zaboravimo strane turiste , koji u Beograd dolaze iz raznoraznih razloga , kao ni izbeglice sa Bliskog Istoka , koji su tu samo u tranzitu.

Nekako paralelno , kako su iz drugih delova zemlje krenuli da hrle put Beograda , tako su Beograđani krenuli da hrle put inostranstva. I tako , dok se stanovništvo konstantno menja , tako se menja i sam grad. Iako se duh grada menja , parkovi , trgovi , skverovi , ulice , dobrim delom zgrade i kuće , ostaju kao svedoci prošlih vremena.

Read More