Uvodno slovo o Beogradu

Beograd je , kako stvari trenutno stoje , a tako će biti i u budućnosti , glavni grad , države koja se trenutno zove Srbija , a koja je nekada bila u sastavu mnogo veće države , koja se nekada zvala Jugoslavija (sa raznim prefiksima) , od kraljevine , preko narodne i socijalističke republike , do savezne republike , a nešto kasnije SCG (Srbija i Crna gora).

Što jednom prilikom reče Đorđe David , promenih nekoliko država u kojima sam živeo , a da prstom mrdnuo nisam. A što kaže njegov imenjak u jednoj pesmi , Đorđe Marjanović , Beograd živi u nama , jer da nije tako , ne bi ni Bane Krstić u jednoj od svojih pesama napisao „Ajdemo u Beograd , jer tamo ima sve“. I zaista , čini se da Beograd živi u svima nama , jer dok ga jedna grupa ljudi iz drugih gradova Srbije , spominje , uglavnom po lošem , ima i onih kojima je ideal da žive u Beogradu , i na sve moguće i nemoguće načine gledaju da se dosele u isti.

Meni kao rođenom Beograđaninu , sam grad nikada nije predstavljao fascinaciju. Možda je do toga što sam se srodio sa njim i što smo on i ja postali jedno. Kako se u Beogradu stalno dešavaju neke stvari , bilo lepe , bilo one ne tako lepe , zbog kojih često znamo da se nerviramo , silom prilika sam ga upoznao uzduž i popreko (veći deo grada). Neki mi kažu da je to dobra stvar , to što znam i manje prometne ulice , zavučenije ulice , sokake... , i što sam upoznao njegovu dušu. A ta njegova duša je šarenolika , za razliku od nekih drugih gradova , jer ,  može se reci , ovde imamo svojevrsatan sudar svetova , kako u aritektonskom smislu , tako i u kulturoškom. Naravno , tu je i nezaboravni tranzitni sudar.

Kako je sama lokacija Beograda specifična , na ušću reka , Save u Dunav , oduvek je bio interesantan mnogim osvajačima. Od Rimljana koji su ga prvi nastanili , preko Vinčanske kulture i njihovog stanovnika , nešto kasnije Južnih Slovena , pa onda Austrougara i Turaka , do nešto skorije , Nemaca i Rusa (tokom II svetskog rata) , pa do nas Srba nastanjenih van granica grada , a u okvirima naše nam zemlje. Naravno , tu imamo i nekadašnje studente iz „Pokreta nesvrstanih“ , tj. zemalja koje nisu bile naklonjene ni „Silama Zapada“ ni „Silama Istoka“ , koji su ili trajno ostali ovde , ili se nekoliko godina nakon završetka studija , vratili u svoje domovine. Razlozi produženog boravka su bili uglavnom ljubavne prirode. Drugi koji su osvajali Beograd , to su činili , uglavnom iz strateških razloga , jer je sam grad na raskrsnici puteva.

Isto tako ne smemo ni da zaboravimo strane turiste , koji u Beograd dolaze iz raznoraznih razloga , kao ni izbeglice sa Bliskog Istoka , koji su tu samo u tranzitu.

Nekako paralelno , kako su iz drugih delova zemlje krenuli da hrle put Beograda , tako su Beograđani krenuli da hrle put inostranstva. I tako , dok se stanovništvo konstantno menja , tako se menja i sam grad. Iako se duh grada menja , parkovi , trgovi , skverovi , ulice , dobrim delom zgrade i kuće , ostaju kao svedoci prošlih vremena.